Presbiopija ili staračka dalekovidost je prirodan proces i javlja se kod svih ljudi nakon 40. godine života. U ovom informativnom tekstu objasnićemo šta je presbiopija, koji su njeni simptomi, uzroci i faktori rizika, kao i kako se dijagnostikuje i leči ova bolest.

ŠTA JE PRESBIOPIJA?

Presbiopija je prirodan proces koji se javlja kod starijih osoba i karakteriše se gubitkom sposobnosti da se jasno vidi na blizu. Ovaj problem se javlja kada prirodno sočivo u oku postepeno gubi elastičnost sa godinama i sposobnost prelamanja svetlosti i ne može se prilagoditi na promene udaljenosti objekata koji se nalaze u blizini. Ovo stanje se obično javlja nakon 40. godine života i postaje sve izraženije kako osoba stari.

SIMPTOMI PRESBIOPIJE

Glavni simptom presbiopije je zamagljen vid pri čitanju ili gledanju predmeta u blizini. Ovo se može manifestovati kao umor očiju ili glavobolja nakon dužeg čitanja. Ljudi sa presbiopijom mogu takođe primetiti da imaju poteškoća sa jasnim fokusiranjem slike na računaru ili pri pisanju. U kasnijim fazama bolesti, simptomi se mogu pogoršati, a oštrina vida u daljini takođe može postati mutna.

UZROCI PRESBIOPIJE

Kao što smo pomenuli, presbiopija je uzrokovana gubitkom elastičnosti sočiva u oku. Kada se prirodna sočiva ne mogu više fokusirati na bliske predmete, dolazi do gubitka sposobnosti da se jasno vidi u blizini. Međutim, ovo stanje nije izazvano samo starenjem, već je posledica niza faktora.

Faktori rizika za presbiopiju
Osobe starije od 40 godina su najčešće pogođene presbiopijom, ali postoje i drugi faktori rizika koji mogu uticati na ubrzanu pojavu ovog stanja. Neki od najčešćih faktora rizika su:

• Dugogodišnji posao koji zahteva puno čitanja ili rad sa sitnim stvarima/detaljima.
• Povrede oka koje mogu uticati na strukturu oka.
• Neki medicinski tretmani, poput radioterapije ili hirurških intervencija oka.
• Genetika – kod nekih ljudi će se ranije pojaviti prvi simptomi presbiopije.
• Dijabetes - ova bolest može uticati na oštećenje vida.
• Upotreba nekih lekova, poput antihistaminika ili antidepresiva, koji mogu uticati na kvalitet vida.

DIJAGNOSTIKOVANJE PRESBIOPIJE

Presbiopija se obično dijagnostikuje tokom redovnih pregleda očiju kod oftalmologa. Tokom pregleda, lekar će izvršiti niz testova kako bi utvrdio stepen slabosti vida i dijagnostikovao presbiopiju. Ovi testovi obično uključuju merenje oštrine vida, proveru kretanja očiju i testiranje sposobnosti fokusiranja na objekte u blizini. U nekim slučajevima, lekar može naručiti dodatne testove, poput pregleda očnog dna, kako bi isključio druge očne bolesti.

LEČENJE PRESBIOPIJE

Postoje različiti načini lečenja presbiopije, od kojih neki uključuju upotrebu naočara ili kontaktnih sočiva, dok drugi uključuju hirurške procedure, na primer:

Naočare za presbiopiju
Naočare za presbiopiju su najčešći način lečenja ovog stanja. Ove naočare se koriste za korekciju oštrine vida na blizinu. Postoje i progresivna stakla koja omogućavaju fokusiranje objekata i na daljinu i na blizinu. Za razliku od tradicionalnih naočara za čitanje, koje se koriste samo za blizinu, progresivne naočare mogu se koristiti za sve aktivnosti koje zahtevaju fokusiranje na objekte na različitim udaljenostima.

Kontaktna sočiva za presbiopiju
Multifokalna kontaktna sočiva su takođe opcija za lečenje ovog stanja. Ova sočiva su posebno dizajnirana da omoguće jasan pogled i na daljinu i na blizinu, pa samim tim korisnik može normalno da obavlja dnevne aktivnosti koje zahtevaju fokus i na daljinu i na blizinu.

Hirurške procedure za presbiopiju
Postoje hirurške procedure koje se mogu koristiti za lečenje presbiopije. Ove procedure uključuju ugradnju veštačkih intraokularnih sočiva koja omogućavaju jasno fokusiranje na objekte na različitim udaljenostima.

PREVENCIJA PRESBIOPIJE

Nažalost, presbiopiju nije moguće sprečiti, ali postoje neki koraci koje možete preduzeti kako biste usporili razvoj ovog stanja. Neki od ovih koraka uključuju:

1. Redovne posete oftalmologu

Redovni pregledi očiju kod oftalmologa mogu pomoći u ranom otkrivanju presbiopije i drugih očnih bolesti. Preporučuje se da osobe starije od 40 godina proveravaju dioptriju na svake 2 godine, a osobe starije od 65 godina svake godine.

2. Održavanje zdrave ishrane

Ishrana bogata antioksidantima i hranjivim sastojcima, poput vitamina A, C i E, kao i omega-3 masnih kiselina, može pomoći u održavanju zdravih očiju i smanjenju rizika od razvoja očnih bolesti.

3. Održavanje zdravog načina života

Pušenje i konzumiranje alkohola mogu negativno uticati na zdravlje očiju, ubrzatu razvoj presbiopije i povećati rizik za razvoj drugih očnih bolesti. Preporučuje se prestanak pušenja i ograničavanje konzumiranja alkohola.

4. Smanjivanje naprezanja očiju

Dugotrajno gledanje u ekran računara, tableta i mobilnih telefona može uzrokovati naprezanje očiju i povećati rizik brže pojave presbiopije. Preporučuje se da redovno pravite pauze, smanjite osvetljenje i držite ekran na odgovarajućoj udaljenosti od očiju.